САОПШТЕЊЕ СВЕШТЕНОГ САБОРА САБОРНЕ ПРАВОСЛАВНЕ АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ОДРЖАНОГ 23.11.2024

Дана 23. новембра 2024. године одржан је Свештени сабор Саборне православне апостолске цркве (СПАЦ). Сабор је одржан у онлајн режиму у следећем саставу:

митрополит Марко Вокер, епископ остински и североамерички, председник Архијерејског синода СПАЦ;

епископ шлиселбургски и ингерманландски Димитрије Игњатов, администратор СПАЦ, председник Синодске комисије за канонизацију светих;

епископ донски Бонифатије Рижов (Заједница Светог Крста);

умировљени епископ Симеон (Јужаков);

архимандрит Авраам (Прав), администратор Вирсавске епархије;

јереј Сергије Шевченко, клирик Ингерманландске епархије;

Анастасија Владимировна Дубова, мирјанка из Ингерманландске епархије, секретар Архијерејског Синода СПАЦ.

Епископ виндавски и прибалтички Олег Тројановски је био одсутан.

Као гост сабору је присуствовао митрополит Михаило (Мајкл) Киркланд, предстојатељ Православне Цркве Америке/Украјинске аутокефалне православне цркве.

Сабор је отворио митрополит Марко, а председавање је поверено епископу Димитрију.

Најпре су размотрени предлози да се мандат председника Архијерејског синода повећа са једне године на три и да се измени процедура за попуњавање места председника – не по дужини времена од хиротоније или дужини времена од уласка у СПАЦ, већ избором. Оба предлога нису наишла на подршку већине учесника Сабора, те је задржан досадашњи поредак. Председник Синода наставља да обавља дужност годину дана, након чега га замењује следећи епископ – члан Синода. У случају његовог повлачења, мандат садашњег председника се продужава за још годину дана.

По завршетку мандата митрополита Марка Вокера, епископ Бонифатије Рижов је требало да постане председник Архијерејског синода, али је одустао од мандата. Тако је митрополит Марко задржао своја овлашћења и одобрено му је продужење мандата председника Синода на годину дана до следећег редовног Сабора.

Потом је епископ Димитрије, као председник Комисије за канонизацију светих, изнео предлоге да се као светитељи прославе кандидати чија су житија претходно послата учесницима Сабора на увид.

Сабор је установио поштовање следећих светитеља:

преподобног Спиридона (Кисљакова) (4/17.III 1875 - 29.VIII/11.IX 1930) - монаха и свештенослужитеља (архимандрит од 1903), несебичног пастира и мисионара, доследног проповедника хришћанског миротворства; последњих година свог земаљског живота, отац Спиридон, служећи у Кијеву, прешао је под омофор свештеномученика митрополита Јосифа (Петрових);

праведнога Георгија Чистјакова (22.VII/4/VIII 1953 - 9/22.VI 2007) - православног свештеника, теолога, филолога, активисте за људска права, следбеника свештеномученика и просветитеља Александра Мења; све време своје пастирске каријере, отац Георгије је пружао духовну негу деци оболелој од канцера у Руској дечијој клиничкој болници (Москва).

Установљено је и свеопште црквено поштовање локално поштованог светитеља Ингријске епархије - страстотерпца цара Јована (Ивана VI Антоновича) (12/25.VIII 1740 - 5/18.VII 1764) - малолетног цара, који је био на престолу до децембра 1741. године под регентством Бирона и његове мајке Ане Леополдовне; након што је свргнут, остатак живота провео је у изолацији и тамници, поднео бројне патње током живота и без кривице убијен у тврђави Орешек 1764. године.

Акта о житију свих подвижника саставио је по упутству епископа Димитрија члан Црквене општине преподобномученице Марије (Скобцове) Олег Јурјевич Куликов.

Након разматрања свих питања, митрополит Михаило (Мајкл) Киркланд се обратио Сабору поздравним говором, изразивши добре жеље у име сестринске Цркве – ПЦА/УАПЦ целој Саборној православној апостолској цркви, а нарочито митрополиту Марку. Епископ Михаило је истакао потребу да православне цркве сарађују у духу братства како би сведочанство Божанске истине на земљи било очигледније.

Сабор је завршио молитвом „Достојно јест“.